Gladovanje i njegov uticaj na zdravlje - Da li je za vas?

Kako organizam reaguje na gladovanje?

Organizam se hrani namirnicama koje unosimo u redovnoj ishrani. Međutim, ako ne unosimo ništa za jelo u roku od tri dana, organizam će sagoreti sve i najmanje ostatke od unetih namirnica. Tada počinje da se dešava nešto fenomenalno - organizam počinje da troši svoja tkiva kao hranu, ali to radi savršeno.

Prvo sagoreva i vari sve loše: bolesne ćelije, tumore i odumrle ćelije. Počinje da se dešava prekrasan metod podmlađivanja bez lekova, uz samo malo volje i odricanja, i bez troškova uništavamo sve što je loše u organizmu tokom gladovanja.

Sve što je dobro - vitalni organi kao što su mozak, srce i žlezde s unutrašnjim izlučivanjem - su u potpunosti zaštićeni i pošteđeni od bilo kakvih štetnih posledica. Uz sve to, što možda izgleda neverovatno, u organizmu se podstiče izgradnja novih ćelija.

Naučna osnova gladovanja

Razlog leži u proteinima koji se neprestano razgrađuju i nadograđuju. Aminokiseline, gradivne jedinice proteina, koje se oslobađaju iz razgrađenih ćelija, ponovo se koriste za nadogradnju novih ćelija. Ovo je dokazano na mnogim ispitivanjima.

Mnogi ljudi su iskusili da se osećaju mnogo bolje kada smanje količinu hrane. U razumnoj meri, gladovanje može biti korisno. Međutim, važno je naglasiti da gladovanje predstavlja stres za organizam, posebno za endokrini sistem koji mora da prilagodi ceo organizam nedostatku hrane.

Prednosti i rizici gladovanja

Prednosti:

• Detoksikacija organizma
• Poboljšanje metabolizma
• Gubitak viška kilograma
• Povećanje energije i vitalnosti
• Poboljšanje mentalne jasnoće

Rizici:

• Mogući pad imuniteta
• Stres za organizam
• Gubitak mišićne mase ako se predugo praktikuje
• Mogući problemi sa šećerom u krvi
• Pogoršanje postojećih zdravstvenih problema

Različiti pristupi gladovanju

Postoji više načina da se praktikuje gladovanje:

1. Intermittent fasting (periodično gladovanje): Najpopularniji oblik koji podrazumeva izmenu perioda jedenja i gladovanja tokom dana (npr. 16:8 - 16 sati gladovanja, 8 sati za jelo).
2. 24-satno gladovanje: Jednom nedeljno ili mesečno ne jedete ništa 24 sata, pijući samo vodu i čajeve.
3. Prošireno gladovanje: Gladovanje koje traje 48-72 sata, koje treba praktikovati samo pod nadzorom lekara.

Šta se dešava sa telom tokom gladovanja?

Tokom gladovanja, organizam prolazi kroz nekoliko faza:

1. Prvih 12-24 sata: Organizam koristi glikogen iz jetre kao izvor energije.
2. Nakon 24-48 sati: Počinje ketogena faza gde organizam prelazi na sagorevanje masti.
3. Nakon 3 dana: Aktiviraju se procesi autofagije gde organizam počinje da "čišći" stare i oštećene ćelije.
4. Nakon 5+ dana: Organizam počinje da koristi proteine iz mišića kao izvor energije (ovo nije poželjno).

Autofagija, proces koji se aktivira nakon nekoliko dana gladovanja, predstavlja prirodan mehanizam obnove organizma gde se uništavaju i recikliraju oštećene ćelijske komponente.

Da li je gladovanje za svakoga?

Gladovanje nije za svakoga. Ako imate bilo kakve zdravstvene probleme, trudne ste, dojite, imate poremećaje u ishrani ili ste mladi (ispod 18 godina), gladovanje vam nije preporučljivo bez konsultacije sa lekarom.

Ključna stvar je da slušate svoje telo. Ako osećete slabost, vrtoglavicu ili bilo kakve druge neprijatne simptome, treba prekinuti gladovanje i obratiti se lekaru.

Saveti za bezbedno gladovanje

• Počnite postepeno - sa kraćim periodima gladovanja (12-16 sati)
• Pijte dovoljno vode tokom gladovanja
• Ne preterujte sa fizičkom aktivnošću tokom gladovanja
• Kada prekidate gladovanje, počnite sa lakom hranom
• Pratite kako se osećate i budite spremni da prekinete ako vam ne odgovara

Zaključak

Gladovanje može imati korisne efekte na zdravlje kada se pravilno praktikuje i u umerenoj meri. Međutim, nije rešenje za sve i nije za svakoga. Najbolje je kombinovati periodično gladovanje sa balansiranom ishranom i redovnom fizičkom aktivnošću.

Pre nego što počnete sa gladovanjem, konsultujte se sa lekarom ili nutricionistom, posebno ako imate bilo kakve zdravstvene probleme. Pametno gladovanje može biti korak ka boljem zdravlju, ali preterano gladovanje može biti štetno.